Kanalisanje i egzorcizam – 1. deo

U ovom podkastu razgovaramo o jednom od interesantnijih slučajeva ” Terapije oslobađanja od duhova” iz ranih dana Kasiopejskog eksperimenta sa Laurom Knight-Jadczyk. Laura opisuje egzorcizam koji je sprovela tokom svog rada kao hipnoterapeut, zajedno sa audio snimcima iz same sesije. Ovo je do sada naš najstrašniji podkast! (Deo 1 od 2)

28.01.2006.

Henry See (HS): Dobrodošli u ovonedeljni podkast Znakova na putu, večeras imamo posebnu emisiju za vas. Upravo smo ponovo sedeli sa Laurom, slušajući kasetu koju je snimila tokom egzorcizma koji je izvršila pre nekoliko godina – i cela ta stvar nas je malo prestrašila.

Joe Quinn (JQ): Iako to pretpostavljam nije bio egzorcizam. Ili barem Laura nije mislila da će se pretvoriti u egzorcizam.

HS: Ne, ne.

JQ: Ona je mislila da je to uobičajena terapija oslobađanja od duhova-prilepaka, koja se pretvorila u nešto malo više od toga.

HS: Tu nije bilo supe od graška.

JQ: Pa kako bi ti to opisala Laura?

Laura Knight-Jadczyk (LKJ): Kako bih ja to opisala? Pa…

JQ: Poziv na buđenje?

LKJ: Pa, dopustite mi da kažem, trebalo nam je neko vreme da pronađemo trake, zato što ja čuvam sve ove trake u kutijama koje su otporne na vatru, znate, one u kojima čuvate sve svoje dragocenosti.

JQ: Ali to nije nužno zbog toga što ti očekuješ požar. Više je u skladu sa, ako je iko gledao film Isterivači duhova (Ghostbusters), oni su imali uređaj za blokiranje – to je u skladu sa time.

LKJ: Ne, ne, ne, ne, ne, ne, ne, ne! Ne, stvar je u tome da, znate, veliki deo mog života je zabeležen na stotinama i stotinama tih traka, bilo da se radi o terapijama oslobađanja od duhova-prilepaka, ili o drugim tipovima hipnoterapija, ili o regresiji prošlih života, i naravno godine i godine traka Kasiopejskih sesija. Tako da su one za mene moj život, znate, ako iko ikada bude imao neko pitanje u vezi njih, u vezi bilo kog od transkripata, i ako bude imao dobar razlog za to, i bude mogao da priušti let do ovde, sigurno ću ga pustiti da presluša originalnu traku. Ali u svakom slučaju, ja imam te trake, i mi smo morali da kopamo po njima ne bi li pronašli jednu određenu koju sam htela da podelim sa slušaocima, zato što je jako bitna, i…

HS: To je pomalo metafora onoga šta se zaista dešava – kopanje unaokolo.

LKJ: Kopanje – aha! U svakom slučaju, pretpostavljam da bih trebala da napravim uvod za ovaj odlomak tonskog zapisa koji ću večeras prikazati slušaocima. Ja sam ga već bila spomenula par puta. To je u stvari poslednja sesija koju sam ikada uradila sa nekim koga bih nazvala strancem, koji je upućen ka meni, koji je u neku ruku jednostavno došao kod mene sa ulice – neko koga nisam poznavala jedno duže vreme. Ja jesam naravno imala nekoliko intervjua sa ovom osobom pre nego što smo prešli na sesije hipnoterapije, tako da nije da nisam bila upoznata sa situacijom što se tiče onoga što je on znao da mi kaže, i što se tiče toga koliko je on mogao da mi kaže. Ali je tu očito bilo stvari za koje on nije znao, ili nije hteo da mi kaže, ili nije mogao da mi kaže, koje su izronile tokom ove sesije, i koje su prouzrokovale da se ja bukvalno penzionišem. Trebalo mi je šest meseci da se oporavim. U svakom slučaju, ovo je bio mlad čovek koji je došao do mene jer je imao, kako je opisao, problem sa samopouzdanjem. Razlog zašto je on osećao da ima problem sa samopouzdanjem je u tome što je imao vezu sa jednom mladom ženom. Oni nisu bili venčani, ali su imali dete, i povremeno su živeli zajedno. Jedan deo vremena je provodio sa njom, a drugi deo vremena je provodio sa svojom porodicom, sa svojim roditeljima. On je upoznao tu ženu i ona ga je jako privukla, i oni su se smuvali, i ona je zatrudnela i rodila bebu; on nije znao da li je beba bila njegova ili ne. Tokom njihove veze, ona je postala jako zainteresovana za jednu fundamentalističku religiju. Ona je počela da odlazi u crkvu, a razlog zašto je to uradila je u tome što je ona osetila da se njen život raspada zbog toga što je previše vremena provodila po barovima, vodivši promiskuitetan, samovoljan seks sa višestrukim partnerima. To je naravno prouzrokovalo probleme u njihovoj vezi. Sada naravno, vi ćete odmah pitati “Zašto je ovaj momak sa devojkom koja ide u barove i ima samovoljan, promiskuitetan seks sa višestrukim partnerima, i zašto on i dalje ostaje sa njom?” Pa, očigledno, to je zbog toga što on ima problema sa samopouzdanjem. I tako, zbog činjenice da je on nameravao da je ostavi, i da ona zbog toga neće imati nikavu podršku, ona je postala svesna činjenice da mora nešto promeniti u svome životu, i ona je odlučila da će religija biti odgovor na njen problem. I tako je krenula da ide u crkvu. Ona je otišla u lokalnu fundamentalističku crkvu Pentakostalnog tipa koja se toliko razvila da su morali da kupe stari tržni centar ne bi li imali mesto gde bi održavali obrede. Pod tim mislim na one stare supermarkete iz šezdesetih godina godina koji su renovirani u nešto što oni nazivaju Dvorana Spasa, ili tako nekako. I oni imaju veliki bilbord napolju, na auto-putu na kome piše “Dođite i sastanite se sa Bogom.” Ne šalim se. I tako je ona krenula da ide u tu crkvu, i ona je znala da ima te probleme, i postala je veoma bliska sa nekoliko starešina te crkve i njihovim suprugama, i pričala im je o njenim problemima, o tome kako joj je zaista potrebna pomoć. I tako su tokom jednog obreda oni odlučili da je na nju došao red za koga će da se mole, zbog toga što je ona zbilja to tražila, i oni su nameravali da polože ruke na nju i da se mole za nju kako bi ona primila spasonosnu milost od Isusa, ili koga god, što bi promenilo sve u njenom životu, i sve bi bilo u redu. Oni su se skupili oko nje i počeli da se mole, i ona je stajala tamo sa zatvorenim očima i počela je da se moli, i svi su se molili, i svi su položili ruke na nju, i oni se mole, Aleluje lete okolo, i, znate već, “Slava Isusu”, i razne druge stvari koje se govore u takvim aktivnostima. I, kako sam ja razumela, sledeća stvar koja se dogodila je da je ona uzela oštru olovku iz džepa jednog gospodina koji se molio za nju – zato što su naravno svi držali ruke na njoj, tu je bilo oko deset ljudi oko nje – i ona je počela da ubada ljude. Ona je povredila nekoliko njih, i oni su joj naravno oteli olovku iz ruke, oborili je na zemlju, doneli odluku da je u njoj nekakav demon ili šta već – i ona je završila u lokalnoj psihijatrijskoj ustanovi na posmatranju neko vreme. Ona je otpuštena sa posmatranja posle određenog vremena, i oni su rekli da joj je očigledno potrebno savetovanje.

HS: Ali oni nisu pronašli demona u psihijatrijskoj bolnici?

LKJ: Ne, pretpostavljam da nisu! Ona se vratila svom momku, i oni su nastavili svoju vezu, i on je hteo da ode od nje zato što, nakon što je ona odustala od zamisli da bi mogla biti spašena u crkvi, ona se vratila svom starom načinu života i odlasku u barove i odnosima sa mnogim drugim muškarcima. Kasnije sam imala intervju sa njom, i taj intervju imam na traci. I nikada nisam srela ikoga poput nje, nekoga ko bi sedeo u sobi prekoputa mene, i pričao mi na jedan najprirodniji, nimalo sramotan način o svom seksualnom životu, o tome kako je išla u barove, i kako je tamo upoznala neke ljude, i kako je htela nekoliko njih – tako da je jednog po jednog pozivala da izađu van bara gde su imali seksualne odnose. A zatim bi se ona vratila unutra i pozvala drugog. Nije se činilo da je ona uopšte to smatrala neuobičajenim, osim što je znala da je to njenog dečka pravilo ljubomornim. On je hteo da prekine tu vezu, tako da je otišao u lokalnu knjižaru, traživši neke knjige o samopomoći, tu je naišao na jednu od mojih vizit karti i pozvao me, i tako je završio na mojoj sofi za terapiju. Ustvari, on ipak nije baš završio na sofi. Ali u svakom slučaju on mi je ispričao najveći deo ove priče, i rekao da je ono što on zaista želi i što mu najviše treba je snaga da jedostavno izađe iz te situacije – zato što svaki put kada je pokušao da ode, ona bi ga pozvala, i on je osetio nezaustavljiv poriv da joj se vrati. On nije mogao da joj odoli; kad god ga je pozvala ona mu je pričala da joj je žao, da će pokušati iz početka, da će biti dobra, da će pokrenuti vezu na boljem odnosu. I tako je on želeo da ima snagu da kaže ne. I to je to. Zaista. On je samo hteo da bude u mogućnosti da kaže ne, i da to zaista misli, da ostane pri tome. To nije izgledalo kao mnogo teška stvar – vi date nekome neku terapiju, saznate gde u njihovom životu – najčešće u njihovom detinjstvu – su oni doneli odluke o sebi, da oni nisu vredni, ili da nisu snažni, ili da ne zaslužuju da budu srećni, ili da trebaju biti zlostavljani, zato što su oni zlostavljanje videli kao ljubav, ili bilo koju drugu stvar. Iz onoga što mi je on rekao o svom detinjstvu – svojoj prošlosti – nije bilo ničega što bi ukazivalo na bilo kakvo zlostavljanje, nije bilo ničega što bi ukazivalo na to da je on imao nesrećno detinjstvo u bilo kom smislu. Izgledalo je kao da je on odgojen na sasvim normalan način, tako da ja nisam mislila da ću imati posla sa nekim kome je bila potrebna teška psihoterapija, zato što da jesam osetila da je tu bilo ozbiljno zlostavljanje ja bih ga poslala odmah ka najbližem psihijatru ili psihologu. Nakog tog intervjua, saznavši o stanju stvari, i saznavši koliko sam god mogla o njegovom poreklu – gde je odrastao, gde je išao u školu, kakve ocene je imao, znate, takav tip stvari – ja sam mu zakazala terapiju. Usput sam izumela zgodnu malu tehniku koju sam nazvala Terapija oslobađanja od duhova-prilepaka na daljinu. A to sam zapravo naučila iz tekstova Carl Wickland-a, koji je bio psihijatar u ludnici tridesetih i četrdesetih godina, i koji je napisao knjigu Thirty Years Among the Dead. On je koristio svoju ženu – mislim da se zvala Bessie ili Bety, možda ne baš tako, ali u svakom slučaju, on ju je koristio kao medijuma, i hipnotisao kako bi postavio dijagnozu svojim pacijentima. I to je bilo toliko efikasno da je on nastavio da to radi, zato što je on naravno radio sa ljudima koji su bili ozbiljno, ozbiljno bolesni – to je uostalom i razlog zašto su oni bili u psihijatrijskoj ustanovi. I njegov metod je očigledno bio jako efikasan. Tako da sam pomislila kako je to veoma zgodna tehnika, i već sam je koristila u popriličnom vremenskom periodu. Imala sam prijatelja koga bih – ustvari, imala sam par njih koji su volontirali da to rade s vremena na vreme, tako da to nije uvek bila ista osoba – ali jedan od mojih volontera, moj volonter medijum, bi došao i ja bih ga stavila pod hipnozu u isto vreme kada bi pacijent bio pod hipnozom. I sa čime pacijent ne bi mogao da se nosi, ili ne bi mogao da vidi, ili ako bi bila ozbiljna blokada, ja bih jednostavno pitala medijuma – zvaćemo ga medijum u nedostatku boljeg izraza – pa, možda bi mogli da ga nazovemo gledaoc? Ja bih pitala gledaoca šta on može da vidi, ili kako on može da doprinese mogućnosti uvida u situaciju. Ovo je bilo takođe veoma korisno u situaciji kada sam osetila da im je potreban neko ko će biti uz njih – neko ko će ih manje više držati za ruku. I to je bio jedan zaista praktičan način jer gledaoc kao da je ulazio u hipnozu zajedno sa njima, što je bilo veoma korisno. Oni nisu osećali da su sami, i mogli su da razgovaraju jedno sa drugim, mogli su da razgovaraju sa mnom, a ja sam mogla da razgovaram sa oboje. Tako da je to bio jedan jedinstven način rada. Moj prijatelj je rekao “U redu, pomoći ću ti kod ovog slučaja”, zato što sam mislila da će ovoj osobi biti potreban ovakav tip dodatne pomoći – zato što, kad je već pričao o ozbiljnom problemu sa samopouzdanjem, imati prijatelja, poverioca, čak i kada si pod hipnozom, bi bilo dodatno umirujuće. I tako sam ja oboje stavila pod hipnozu, i prolazila sam kroz manje više standardnu proceduru koju je William Baldwin predstavio u svojoj knjizi Spirit Releasement Therapy. I to su poprilično skriptovane serije stvari koje se izgovaraju po određenom redosledu. Razumljivo, vi to ne radite kao kada bi ste čitali. Vi morate razumeti šta izgovarate i šta radite, a takođe ima i dovoljno mesta za improvizaciju. Ali je formula u osnovi uvek ista: vi pozovete duhove svetlosti, ili duhove isceljenja, on ih naziva Spasilačkim duhovima, ili Spasilačkim anđelima, i budući da je njegova tehnika delovala, i da su je ljudi voleli, ja sam je generalno upotrebljavala onako kako ju je on odredio. I tako sam uradila inicijalan pregled te osobe, i identifikovala, nekoliko takozvanih Prilepaka, ili džepova devijantne energije – i između njega, i između mog prijatelja gledaoca, mi smo se pobrinuli za njih prilično efikasno. To nije bio problem. A onda smo – ja sam htela da ga odvedem malo dublje kako bih otkrila da li je bilo još nečeg, i htela sam da pronađe ili da zamisli njegovo sigurno mesto u kome će raditi, odakle će moći da se pozabavi nekim drugim stvarima. I ono što se dogodilo je, kada sam zatražila da pronađe vrata njegovog sigurnog mesta ili njegove sigurne sobe, i kada sam zatražila da ode do njih i da ih otvori, on je rekao “Pa, ne mogu.” A ja sam upitala: “Zašto?” A on je rekao “Pa, pokrivena su ledom” – tj. bila su pokrivena debelim slojem leda.

HS: Da li si ti ikada bila u takvoj situaciji, gde je neko bio ispred vrata koja su bila blokirana ledenim pokrovom, ili…

LKJ: Ne, nisam. Bilo je raznih vrata, obično bih upitala subjekta da zamisle svoj prostor, i njihovo – ja bih jednostavno rekla “U redu, tu postoje vrata i ti ćeš ih otvoriti, i na drugoj strani vrata nalazi se tvoje utočište – tvoje sigurno mesto, to je mesto na koje samo ti možeš da odeš, ono pripada samo tebi, tu ne postoji ništa osim onoga što ti želiš da bude.” i tako dalje. I ljudi bi obično stvarali vrata raznih vrsta – neki ljudi bi imali vrtna vrata, neki ljudi bi imali velika hrastova vrata sa mesinganim stubovima, neki ljudi bi imali lepa francuska vrata sa staklenim prozorima, ili bi imali vrata sa zamagljenim staklom, hoću reći, u zavisnosti od svoje ličnosti oni su svi imali različita vrata, ali ja nikada nisam imala ikoga ko je imao vrata pokrivena debelim ledenim pokrovom. To je trebalo da me upozori. Ali u svakom slučaju, moj pacijent nije znao šta da radi sa ovim ledenim pokrovom, naravno, iz moje perspektive, moj cilj je bio njegov prolazak kroz vrata kako bi on mogao komunicirati sa svojom dubokom podsvešću. Zatim sam upitala svog gledaoca šta je on video i šta on predlaže. A on je rekao “Pa primena toplote bi otopila led”, a ja sam rekla “U redu, pa, to je dobra ideja.” I tako je pacijent zamislio da topi led, u tome mu je naravno pomogao gledaoc, zbog toga što se pacijent nije osećao dovoljno snažnim da sam istopi led. Led se potpuno otopio, a zatim je data instrukcija, znate već, na 1-2-3 otvori vrata i prođi kroz njih. Čini mi se da je u tom trenutku on rekao “Ja ne želim to da uradim”, ili “Ne želim”. Ja sam ga uveravala da nema čega da se boji: samo nastavi, otvori vrata i uđi unutra. On je ušao unutra i sve je bilo u redu neko vreme. On je opisao sobu, ona je bila poput pećine, tu je bila stolica za ljuljanje, i on je seo u stolicu za ljuljanje, i mi smo prošli kroz nekoliko oslobađajućih tehnika dok se on ljuljao u toj stolici. I onda sam jednostavno osetila – da postoji još nešto, zato što još uvek nisam pronašla ništa što je bilo povezano sa ovim konkretnim problemom koji je on imao. Upitala sam gledaoca da li on vidi još nešto. A on je rekao da vidi dva siva kanapa ili užeta, ili nešto što izgleda poput dva siva kanapa ili užeta koja su zalepljena za stopala pacijenta, i koja su se protezala dalje u prostor. Ja sam rekla pacijentu “Sagni se i uhvati ta užad i počni da ih namotavaš.” I tada su stvari zbilja počele da idu naopako. Hajdemo da vidimo da li možemo da pronađemo taj deo na traci, i da pustimo taj isečak za vas sada.

HS: Da li si ikada iskusila bilo šta slično tome?

LKJ: Misliš na užad koja su vezana za…

HS: Užad koja su vezana za ljude?

LKJ: Oh, naravno.

HS: Stvarno?

LKJ: To, samo po sebi, nije bilo tako neuobičajeno, zato što je to čest simbol za stvari na koje ljudi ne žele da obraćaju pažnju. To je takođe bila česta pojava kada je postojao prilepljeni entitet koji nije želeo da bude pronađen, i istisnut, pa je zbog toga odlazio. Ali pošto su ti ljudi i dalje imali tanak privezak, to se simbolično prikazivalo kao uže koje je i dalje bilo pričvršćeno za tu osobu. I tako bi oni odlazili i sakrivali se kako niko ne bi mogao da ih otera, poput mene, ali bi oni uvek bili pronađeni putem ovih kanapa i užadi i drugih stvari koje su i dalje bile privezane i koje su ih odavale. I to je bilo nešto o čemu je Baldwin pisao – tako da to nije bilo nešto što sam samo ja doživljavala – to je bila poprilično uobičajena pojava.

HS: Aha.

LKJ: Tako da tu užad nisam uopšte smatrala neobičnim. Tu se jednostavno radilo o, znate već, hej, ti imaš ovu pričvršćenu užad, zgrabi ih, povuci ih ka sebi i otkrij šta se tu nalazi, a mi ćemo ga oterati.

HS: Pa hajdemo onda da vidimo šta se to nalazilo na drugom kraju užeta.

LKJ: Hajdemo.

[Početak tonskog zapisa]

LKJ: U redu – dve sive linije su zakačene za njegova stopala, protežući se dalje u prostor. Viktore, da li možeš pogledati dole i videti ta siva užad? Ona su poput bezobličnih zadimljenih stvari nalik oblacima koji su zakačeni za tvoja stopala i protežu se dalje u prostor? Možemo li dobiti pogled?

Victor (V): Hm? Šta želiš da učiniš sa njima?

LKJ: Šta želim da učinim sa njima? Želim da ih zgrabiš i da počneš da ih namotavaš, i da mi kažeš za šta su zakačena.

V: Ne.

LKJ: Ne? U redu…

V: Ali mi smo ih već jednom odrezali. Ne opet.

LKJ: U redu. Pa, šta kažeš na ovo? Hoćemo li ih odrezati i odbaciti?

V: Pokušao sam to.

LKJ: Ali, ne, ti nikada nisi pokušao uraditi to iznutra, gde se sada nalaziš.

V: Ne mogu se otresti ove stvari.

LKJ: Šta je ta stvar?

[Kraj tonskog zapisa]

LKJ: U ovom trenutku, ne znam da li ste to mogli jasno da čujete, on je rekao da ne može da se otrese te stvari.

JQ: Da, znači to je bila prva ideja…

LKJ: Pa, njegovo “Ne!”, njegovo odbijanje da ih zgrabi i povuče je bilo pomalo neuobičajeno.

HS: I veoma naglašeno.

LKJ: Aha, to je bilo veoma naglašeno. I to se nije obično dešavalo. Obično, ako je neko imao prikačeno uže, vi im zatražite da se sagnu i da ga namotaju, a oni to veselo urade. I to nije veliki posao, zato što se na drugoj strani nalazi samo vaša devijantna energija, ili prilepak, ili šta god – i oni obično odu. Često su oni zaista patetični. Oni ne žele da napuste osobu, zato što su toliko prilepljeni uz nju – i zbog toga se kriju. Ovo je zato odmah bio znak da se nešto događa, on je rekao “Ne! Ne želim – ja ne želim to da uradim.” A ja sam ga onda upitala da li bi samo želeo da ih odseče i da ih se otrese, a on je rekao “Pokušao sam da ga se otresem mnogo puta do sada.”.

[Početak tonskog zapisa]

V: Nije dobro, kažem ti – ovo je moja najgora noćna mora. Ona je ovde, i ja je neću uznemiravati.

LKJ: U redu, udahni duboko. Opusti se. Sada dovršavam [nerazumljivo] oko tebe.

V: Mogla bi da naljutiš ovu stvar.

LKJ: U redu, samo [nerazumljivo]. Sada pozivamo radnike svetla, anđele milosrđa i isceljenja i ljubavi – mi ih molimo da budu uz nas i da nam pomognu u ovom poslu. Mi molimo da nas potpuno okruže. Mi molimo za mnoštvo radnika svetla, i radnika isceljenja i spasenja, da spasu Viktora, da iscele Viktora, i da pomognu Viktoru.

[Kraj tonskog zapisa]

LKJ: U ovom trenutku, to što čujete je manje više izvršavanje Bill Baldwin-ove formule, koja se sastoji iz toga da vi pozovete anđele spasenja i isceljenja – i on ima celu gomilu kategorija raznih vrsta eteričnih bića koje bi trebalo da prizovete da vam pomognu u ovom radu. Sa moje tačke gledišta, meni nije bitno da li oni zaista postoje ili ne. Ono što je meni bitno je da pacijent može da ih upotrebi kao simbolične figure kako bi uradio ono što želi ili mora učiniti. Hoću reći, to je, kao što sam već rekla, ista stvar kao kod terepije prošlih života, meni nije bilo bitno da li je osoba kreirala scenarije u obliku prošlih života, ili su oni zaista bili prošli životi – ono što je meni bilo bitno je da su oni bili alati kojima je osoba rešavala svoje probleme. To je bila njena lična drama koju je ona mogla da kreira ne bi li se pozabavila sa onime što joj je smetalo. U ovakvoj određenoj vrsti okolnosti, kada imate posla sa tim energetsko devijantnim tipovima bića, bilo da su oni stvarno prilepljeni duhovi, ili prilepljene energetske kugle, ili su to delovi disocijativne ličnosti – u ovom trenutku ne mogu reći. U nekim slučajevima oni mogu biti samo mali disocirani delovi, i kada osoba postaje svesna njih, i kada se suočava sa njima, to je poput integriranja njih u sebe. Ali u ovom slučaju to jednostavno – to će biti malo drugačije, ali u svakom slučaju ono na šta sam htela da skrenem pažnju je da je ono što sam radila tu u tom trenutku ustvari korišćenje Baldwin-ove prilično skriptovane molbe za isceljujuće anđele, ili radnike svetla, ili anđele spasioce, ili šta god, da se pridruže – zato što su to oruđa koja vi poređate za pacijenta kako bi on mogao da ih upotrebi u svom izlaženju na kraj sa onime što predstavlja njegov problem.

HS: Ali u ovom trenutku, užad su i dalje tamo i on ih još uvek nije namotao.

LKJ: Aha, užad su i dalje tamo, i on ih još uvek nije namotao, koliko sam ja upoznata sa time. I ja zaista nisam bila uznemirena – ja sam samo mislila da je ovo – imala sam već nekoliko situacija u kojima su neki poprilično gadni gosti dolazili sa ljudima. I oni su bili ponešto protivni, ili prepredeni, ili lažljivi, ili ljigavi, ili nešto drugo poput toga – ali, obično, sa samo malo napora, i dozivanjem svih ovih oruđa za osobu sa kojima će ona raditi, vi dobijate sve ove takozvane anđele i takozvane duhove – da li su oni bili stvarni ili ne, kao što rekoh, ja ne znam – možda jesu, možda nisu. I to je bilo – čak i sa nekim odbojnijim tipovima koje sam susretala, oni su reagovali prilično skriptovano na proces. I tako je uvek bilo.

HS: Znači to je delovalo.

LKJ: Aha – to je delovalo.

[Početak tonskog zapisa]

LKJ: I mi molimo u ime Svetlosti i Znanja [nerazumljivo].

V: Rekao sam ti, ne kači se sa ovom stvari, čoveče!

LKJ: Ono što mi dozivamo je mnogo snažnije od bilo čega što se tamo nalazi.

[Kraj tonskog zapisa]

LKJ: Od ovog trenutka ćemo neke vreme čuti neku malu škripavu buku, i neke male čudne zvukove u pozadini. Ono što se sada događalo je da, kada je on uzviknuo, kada se, šta god da je to bilo, probudilo, ili istupilo, ili šta već – osoba je počela da radi neke veoma čudne stvari. Kao prvo, on je ležao na podu, sa glavom koja je bila upravna na ugao kauča. Na kauču je ležao moj gledaoc pod hipnozom, a subjekat je ležao na podu na platformi sa jastukom, sa glavom koja mu je bila baš pored ugla kauča i kraja stola. Na kraju stola je bio magnetofon, a mikrofon magnetofona je bio zakačen za zaslon lampe koja je takođe bila na stolu. Znači tu je on bio, upravan, a onda je počeo da se savija, veoma nalik zmiji. On bi naizmenično mrdao ramenima gore dole, i njegovi kukovi bi se pomerali, i njegov trup bi se uvijao – i taj čudan efekat svih njegovih mišića koji su talasali, od vrha do dna, ili od dna do vrha, je bio jako zastrašujući. I vi možete pomalo zaključiti iz zvučanja moga glasa, da sam bila malo zastrašena zbog ovoga – zato što, ja obično imam posla samo sa entitetom koji komunicira sa mnom i ne proizvodi toliko mnogo efekata. Hoću reći, efekti izbacivanja gasova nisu nešto mnogo neuobičajeno – ali u ovom slučaju, to je bilo praćeno ostalim fizičkim manifestacijama nadimanja – uvećanjem trbuha, izbacivanjem gasova, talasanjem kao zmija, i generalno previjajući se okolo na jako neugodan način.

[Početak tonskog zapisa]

LKJ: Viktore, ti moraš zamoliti Svetlo da dođe i da ti pomogne, i da te očisti.

Demon: [nerazumljivo, glasan udarac] … rekoh, ostavi ga na miru!

LKJ: A kako se ti zoveš?

Demon: Ja nisam ovde da bih odgovarao na tvoja pitanja – ostavi ga na miru.

LKJ: Kako se zoveš?

Demon: Ako si toliko pametna, sama ćeš zaključiti.

[Kraj tonskog zapisa]

LKJ: U ovom trenutku sam počela, manje više, ponovo da radim Bill Baldwin-ovu formulu. I umesto da se upuštam u bilo kakav dijalog sa kime god ili čime god da je tamo bilo, koje mi je reklo da ako sam toliko pametna da bih trebala sama da zaključim kako se zove – ja sam odlučila da samo prođem kroz formulu, zato što, ćešće nego ne, ta formula je delovala. I to se nastavilo sledećih dobrih deset ili petnaest minuta; ja neću sada pustiti taj deo. Jednostavno zamislite da su između ovih interakcija o kojima govorimo bili dugotrajni vremenski periodi u kojima sam ja prolazila kroz formulu – koja se sastoji od dozivanja anđela svetlosti, radnika svetla, znate već, pojačavanja svetla, ohrabrivanja Viktora da se okrene prema svetlosti, da odluči da se oslobodi ovog porobljavanja, ili šta god je to bilo. I puno ohrabrenja, puno umirivanja, ljubavi, znate već, ohrabrujućih stvari. I to je manje više ono što se odvijalo tokom tog dugog vremenskog perioda. A sada ćemo videti šta se zatim dešava.

[Početak tonskog zapisa]

LKJ: U ime svetlosti…

Demon: Ne u ovom životu.

LKJ: A zašto je to tako?

Demon: Ovaj je moj.

LKJ: Dragi Nebeski Oče, molimo za anđele oslobođenja i milosrđa i svetlosti da nam pomognu. Molimo te da nas okružiš.

V: Šta dođavola?

LKJ: Molimo te da raširiš svoje milosrdne mreže svetlosti oko ovoga…

V: Ova stvar je u meni već više od dvanaest godina.

LKJ: … da ga uvučeš u mrežu svetlosti. Molimo te da ga preneseš u svetlo, da se transformiše putem svetlosti – i mi to molimo u ime Svetlosti.

V: Ne ti opet. Mislio sam da sam te nadjačao prvoga puta.

LKJ: U ime svetlosti.

V: Mislio sam [nerazumljivo] da sam te u potpunosti pobedio prvoga puta [nerazumljivo]. Ti bi trebao da si otišao. Nema šanse da si ovde! Znam! Ja – nema šanse da si ovde! Otarasio sam te se. Mislio sam da sam te se otarasio.

[Kraj tonskog zapisa]

LKJ: U ovom trenutku, možete da čujete subjekta kako se pojavljuje, i daje nekoliko komentara o tome kako otkriva da se tamo nešto nalazi. “Otarasio sam te se, ne mogu da verujem da si ovde,” – takve stvari. I tu se u suštini odvija konflikt – tu se nalazi ova stvar koja kaže “On je moj, ja ću ga zadržati, ti ga ne možeš imati”, a tu je i subjekat koji govori “Ne mogu da verujem da si ovde, mislio sam da si otišao” i tako dalje. I tako ja nastavljam da izgovaram skriptovane reči – nastavljam da ignorišem to biće (ako je uopšte to i bilo), ne želeći da se upuštam u razgovor. Jedno od pravila je da mu nikada ne dopustite da ono vama postavi pitanje – jer ako mu dopustite da vam postavi pitanje, i vi odgovorite na njega, ono dobija moć nad vama. I to je jedno od pravila koje vi ne smete ikada, ikada zaboraviti. Oni koji su gledali film The Exorcist znaju da se u jednom delu filma pojavljuje ovaj savet da vi nikada ne smete da odgovorite na pitanje koje vam je postavio demon. I to je istina – ne smete. I ja neću odgovoriti na ijedno pitanje koje mi je postavio ovaj demon, i to pravilo čvrsto stoji u mom umu. I tako ja nastavljam da čitam i izgovaram – i ja takođe pomalo improvizujem, jer, koliko puta možete izgovoriti iste skriptovane reči ponovo i ponovo? Vi morate imati malo raznovrsnosti. I zato ja usput improvizujem.

HS: Kada si popričala sa subjektom, da li si dobila bilo kakvu informaciju koja bi pojasnila na šta je on mislio kada je rekao “Još uvek si ovde, mislio sam da sam te se oslobodio”?

LKJ: Misliš kasnije?

HS: Aha.

LKJ: Ne, zaista ne. Zato što nakon što se sve ovo završilo, on se nije sećao ničega o tome. On – šta god da je bila ova borba, ovaj konflikt između njega i te stvari, to je bilo nešto čega on uopšte nije bio svestan. To je bio totalan nedostatak svesnosti. On nije uopšte nije imao ideju o tome – ne.

[Početak tonskog zapisa]

LKJ: … pozivamo Nebeske legije da oslobode ove tamne energije od našeg deteta i prijatelja Viktora.

V: Kristi?

LKJ: U ime Svetlosti, mi pozivamo više rangove i statuse anđela. Mi molimo Nebeske legije da razaberu svaku tamu koja je nanela bol našem bratu Viktoru. Mi molimo da oni odrežu svaku nit…

V: Ja sam previše [nerazumljivo].

LKJ: … bilo koje i svake mračne mreže…

V: Ja sam previše iscrpljen.

[Kraj tonskog zapisa]

LKJ: Jedna od stvari koje je upravo rekao je “Ja sam previše iscrpljen “, i spomenuo je ime njegove bivše devojke. I to je problem koji se pojavio kasnije, i pojavljivao se u drugim situacijama – ne u onima u kojima sam ja radila sa njima direktno u smislu hipnoze, već u onima u kojima sam ja radila sa njima u drugim kontekstima – a to je problem da seksualne interakcije mogu ozbiljno da iscrpe psihičku energiju osobe ako je ta osoba bila u interakciji sa individuom koja je iscrpljujuće vrste (energetski vampir, prim. prev.). To omogućuje otvaranje prema ovakvim vrstama negativnih energija da se prilepe, i takođe čini nemogućim za osobu da im se odupre ili da se bore sa njima. On je znači spomenuo ime njegove devojke – iako će to biti nejasno zbog toga što traka nije tako razgovetna, ali pošto ja znam ime ja to mogu čuti. A zatim on kaže “Ja sam previše iscrpljen”. On nije imao snage da se bori sa ovom stvari zbog toga što je njegova energija bila isceđena.

[Početak tonskog zapisa]

LKJ: Podigni ove mračne sile prema putu slobode, daleko i daleko od bilo koga ko je uključen u ovaj posao.

V: [nerazumljivo] … pre; izgubljen sam.

LKJ: Podigni ih dalje od zgrada, prebivališta, daleko od područja Zemlje. Mi molimo za udruženo milosrđe anđela oslobođenja i svetlosti, molimo da se udruže i odvedu kući ka svetlosti svaki duh sa Zemlje koji je sada oslobođen ove tamne energije straha da budu uzdignuti ka njihovom ustanovljen mestu u svetlosti.

V: Oh, osećam kao da me on peče.

LKJ: On te ne peče. Ti ga odvodiš.

V: [Uzdah]

LKJ: Pozivam Hristovu svest da uputi i usmeri ovaj izlečujući posao. Pozivam anđele ratnike svetlosti da se suprostave ovoj tami. Pozivam moćne oslobođujuće duhove svetlosti da rade sa nama na ovom mestu i u ovo vreme. Moćni oslobođujući duhovi svetlosti, uđite duboko u ovoga i pronađite tamnu silu. U ime Svetlosti, vežite je u mreži svetlosti [nerazumljivo] kapsuli svetlosti. Vežite je u neprobojnoj, neizbežnoj, nepropusnoj kapsuli svetlosti, okružujući tu tamu.

V: Kutija – u kutiji…

LKJ: Zgnječite je, i odvedite je odavde.

V: … u kutiji [duga pauza] [nerazumljivo] kutija. Potrebna mi je ta kutija. Stavi me u tu kutiju – ne mogu doći do nje.

LKJ: Pozivam anđele ratnike svetla da lociraju i ograniče bilo koju cev, bilo koje vlakno, bilo koju nit, bilo kakvu vezu od strane spoljašnjeg izvora tamne sile i oslobode našeg brata Viktora. Anđeli ratnici svetla, molim vas da odsečete i raskinete bilo kakvu vezu sa ovom tamom, i da je uklonite sa našeg brata Viktora.

V: Biće mi potrebna kutija, kutija je moj odgovor, u kutiji.

Gledaoc: Šta je u kutiji?

V: Nešto što je pod bravom i ključem. Neka neko otera bol.

LKJ: Viktore, ja te okružujem ljubavlju i svetlošću. Skup radnika svetla, Arhanđela Mihajla, i anđela ratnika, i oslobađajućih anđela, svi su oni ovde da bi ti pomogli i podržali i očistili. Viktore, da li si ti voljan da se pozabaviš kutijom?

[Kraj tonskog zapisa]

HS: Šta znači sve ovo o kutiji?

LKJ: Pa, kutija je pomalo interesantna jer u tom konkretnom trenutku, nakon što sam već iskusila zaključana vraata sa debelim ledenim pokrovom, kutija mi je bila pomalo sumnjiva, najblaže rečeno! [Svi se smeju]

HS: A šta možeš reći o “To je pod bravom i ključem”?!

LKJ: Aha! Ali ja mislim da kutija pod bravom i ključem ustvari – hoću reći, nakon što sam poslušala taj deo još nekoliko puta – da je to predstavljalo taj mali deo subjekta koji je još uvek bio neokrnjen; da je bio – da ga je on stavio pod bravom i ključem – ili da je stavljen pod bravom i ključem, i da čak ni on nije mogao doći do njega. On nije mogao doći do svoje najdublje – svoje volje, čak; ja bih rekla da je kutija možda predstavljala njegovu volju. Prvo sam sugerisala da okruži kutiju svetlom, ili da je baci. A onda je on rekao “Ne, ona je dobra”, a ja sam rekla “U redu, hajde da zadržimo kutiju” – ali sam ipak nameravala da okružim svetlom tu kutiju! Jer nisam verovala toj kutiji! [Smeh] Jednostavno imajte na umu da je ovo trajalo poprilično vreme, a ovaj momak je izvodio sve te čudne pokrete tela i druge stvari. Naravno, ne neprekidno – on bi oscilirao. On bi ponekad ležao veoma mirno, a onda, kad god, šta god da je bilo aktivirano, on bi ponovo započinjao sa svojim zmijskim pokretima, i nadimanjem, i podrigivanjem, i izbacivanjem gasova – i tako dalje i tako dalje. To se odvijalo poprilično dugo vremena (iako mi preskačemo velike delove toga) – i zbog toga ja jednostavno nisam više verovala ničemu u tom trenutku. Mislila sam, baš iskreno, da bih stvarno trebala da pronađem neko drugo zanimanje – mogla sam da prodajem Tupperware, zaboga! [Svi se smeju]

[Početak tonskog zapisa]

V: [nerazumljivo]

LKJ: Pa, ako ne možeš da je otvoriš, zašto im ne dozvoliš da je odnesu u svetlost?

V: Nema ništa zlo u kutiji [nerazumljivo].

LKJ: U redu. Znači ti želiš da zadržiš kutiju?

V: Otvoriću je i daću im, jer nema ništa zlo.

LKJ: U redu.

V: Stavi kutiju u svetlo.

LKJ: Stavi kutiju u svetlo? Mi okružujemo kutiju sa svetlom? [duga pauza] Svetla su svuda. Mi pozivamo jato da pospremi i počisti…

Gledaoc: To ojačava.

LKJ: To ojačava?

Gledaoc: Hm-hm.

LKJ: Ja pozivam svetlosni tim za čišćenje da uđe duboko u našu telesnu prirodu, da pospremi i očisti svaki njegov deo. Svaku ćeliju njegovog fizičkog tela, svaki aspekt njegovog mentalnog i emocionalnog života…

[Kraj tonskog zapisa]

LKJ: Sada, dopustite mi samo da kažem da u ovom trenutku, ja smatram da formula poprilično deluje. On se u neku ruku smirio, i moj gledaoc mi je rekao da svetlo ojačava, i stvari se, čini se, dobro odvijaju, i…

JQ: On je rekao da ga je to peklo, a ti si rekla “Ne, oni ga odnose, oni ga odvode – odvode ovaj negativni entitet”.

LKJ: Aha, aha, i tako ja mislim da sve ide prilično glatko, tako da se pomalo opuštam sa protokom stvari, i samo nastavljam dalje, i pomišljam da je vreme da uradim finalni deo procesa – a to je da pozovem tim za čišćenje, a oni pospremaju i čiste sve ćelije u njegovom telu, i oni…

HS: Da li je to deo Baldwin-ovog rituala?

LKJ: Da, to…

HS: Je tim za čišćenje?

LKJ: Da, kunem se! On zaista ima taj deo u knjizi, da. Vi imate tim za čišćenje; oni dolaze i pospremaju i čiste, znate već, sve ćelije u telu, i oni čiste duh, i oni otklanjaju bilo kakvu devijantnu energiju i tako dalje i tako dalje. Tako da je to baš formula. Tako da ja ovde sledim formulu, i mislim se kako ona mora da deluje, da se sve odvija prilično fino, i da se mi nalazimo u završnim fazama, da su stvari završene. A onda za nekoliko minuta će moj gledao reći “U redu, otišlo je”, i, znate već, mi smo završili, i mi možemo da idemo kući, i… [Svi se smeju]. I tako, tu se mi trenutno nalazimo.

HS: Laura nastavlja svoju priču u drugom delu ovoga podkasta.

Original radio emisije na engleskom možete naći ovde.