U ovom podkastu razgovaramo o jednom od interesantnijih slučajeva ” Terapije oslobađanja od duhova” iz ranih dana Kasiopejskog eksperimenta sa Laurom Knight-Jadczyk. Laura opisuje egzorcizam koji je sprovela tokom svog rada kao hipnoterapeut, zajedno sa audio snimcima iz same sesije. Ovo je do sada naš najstrašniji podkast! (Deo 2 od 2)
28.01.2006.
Henry See (HS): Ovo je drugi deo Laurine priče o terapiji oslobađanja od duhova prilepaka koja se pretvorila u nešto drugo.
[Početak tonskog zapisa]
Laura Knight-Jadczyk (LKJ): Mi molimo isceljujuće anđele da izleče sada. Okružite ga sa…
Demon: Zašto ti je ovaj toliko važan?
[Kraj tonskog zapisa]
LKJ: Pa, očito…
Joe Quinn (JQ): To je bilo poput “sačekaj malo” momenta! Da li je neko nešto rekao?
LKJ: Da, čini mi se da jeste! Čini mi se da je pritisak – ustvari, mislim…
JQ: U ovoj fazi već ste navukli svoje kapute!
LKJ: Ja sam krenula ka vratima, aha! Da, bilo je malo iznenađujuće da je on iskočio tako snažno u tom trenutku. Ali pretpostavljam da je on bio iritiran zbog toga što sam ja nastavljala da izbacujem ovu energiju, kao što rekoh, to nije bilo nešto veliko, ja ne mislim da doslovno postoje anđeli ili radnici ili šta god. Ja mislim da je to ustvari energija egzorcista. I ja sam nastavljala da ulažem energiju u ovu situaciju, i mislim da je ta energija postajala poprilično iritantna za koga god ili šta god da je to bilo. Nešto ili neko je postajao ekstremno smoren slušajući Baldwin-ove reči ponovo i ponovo.
[Početak tonskog zapisa]
LKJ: U ime svetlosti ja pozivam božansku Majku da obgrli ovoga u svetlosti i ljubavi. Dirni u njegovo čisto srce. Obnovi lepotu ovog milog bića, srž ovog deteta Božijeg. Arhanđele Mihajlo, mi te pozivamo da pošalješ svoje najjače ratnike. Mi pozivamo sve radnike koji mogu da dođu da nam pomognu u našem radu i da pospreme i očiste. I mi molimo u ime Svetla…
[Kraj tonskog zapisa]
LKJ: U ovom trenutku ja sam pozvala sve da dođu, i moj glas zvuči malo napetije, i to je zbog toga što se u ovom trenutku fizička ativnost pojačavala dramatično – zmijsko vijuganje po podu je bilo veoma naglašeno, grčenje mišića, otok i stezanje trbuha, zajedno sa izbacivanjem gasova, i ja vam mogu reći da to nije bio miris nečeg svetog! I ja sam mislila kako ovo postaje pomalo jezivo, zato što ja nisam znala da li će ovaj momak odjednom skočiti sa poda, i skočiti na mene i početi da me davi, ili nešto drugo – i ja sam postajala pomalo nervozna jer eto me tu, sedim, potpuno sama, u ovoj sobi – ovoj kući – sa dvoje ljudi pod hipnozom, i jedini od njih koji je mogao da mi pomogne, ako je to uopšte bilo moguće, je naravno bio u transu poput onoga koji je mogao da me napadne. I ja sam razmišljala “Ja stvarno moram da prestanem da se bavim ovime!”.
HS: Da li si ti dobijala bilo kakve izveštaje od svog gledaoca da je vojska, božanska vojska, dolazila? Ili…
LKJ: Pa, ne…
HS: Ili su oni izbegavali ovoga?
LKJ: Ne, on je bio poprilično miran u ovom trenutku. Njegov posao je navodno bio samo da proizvodi svetlo, i da se fokusira na stvaranje svetla i okruživanje te osobe svetlom, i da ustraje na tome tokom procesa. On je navodno to radio, i ja se nadam da on nije podbacio u svom poslu, ali to ne mogu da garantujem!
[Početak tonskog zapisa]
LKJ: Dozivam tamnu silu: Da li si još uvek tamo?
Demon: [nerazumljivo]
LKJ: Šta ti je dozvolilo da dođeš i da budeš sa Viktorom? Šta je on radio kada si ti došao?
Demon: Ovaj je moj.
LKJ: Šta je on radio što ga je učinilo tako slabim, i dozvolilo tebi da dođeš?
Demon: Običan strah.
LKJ: Običan strah? A ko je tebe poslao?
Demon: Njegova prošlost je ono što me šalje. Od detinjstva ka zrelom dobu.
LKJ: I šta će se dogoditi ako ti ne uspeš?
Demon: Želim da razdvojim ovu dušu.
LKJ: Pa, zašto ne odeš u svetlo?
[Kraj tonskog zapisa]
LKJ: Molim vas! To jeste bilo zaista jadno, ali u ovom trenutku, kada vodite konverzaciju sa nečime što je tobože demon, vi često ostanete bez reči, priznajem. I tako sam…
HS: Ne mogu te zamisliti u toj poziciji…
LKJ: I tako sam pomalo improvizovala u ovom trenutku, jer nijedna od formula nije delovala, i bilo je vreme za malo improvizacije, i ja sam odlučila da, kad sam već tu, mogla bih dobiti još malo informacija. Zašto ne iskoristiti šansu? I tako sam namerila da postavim neka pitanja.
[Početak tonskog zapisa]
LKJ: Da li se bojiš svetla?
Demon: Bojim? Ne, ali pretpostavljam da se on boji.
LKJ: Pa, ti mora da se bojiš svetla jer ga ne želiš. Da li si ikada imao svoje telo?
Demon: U neku ruku.
LKJ: Da li si ikada bio u ljudskom telu kao ljudsko biće?
Demon: Moglo bi se nazvati istovremenom deobom.
[Kraj tonskog zapisa]
LKJ: Istovremena deoba! Bože! Sada…
HS: Mislim da sam poznavao takve ljude!
LKJ: Sada, primetili ste da se mi ovde dosta smejemo jer vi morate da zviždite kada prolazite pored groblja, zato što su neke od ovih stvari stvarno previše jezive. I…
HS: Ali demon koji se pojavljuje i ti kažeš “Da li si ikada bio u ljudskom telu?”, a on kaže “Pa, znaš, moglo bi se nazvati vremenskom deobom.” Hoću reći da je to stvarno čudno! Šta ti kažeš?
LKJ: Pa, stvar je u tome da je ono što sam ja u tom trenutku počela da radim je, ja sam htela da započnem sa radom na malo drugačijoj dijagnozi – da otkrijem neke detalje. Htela sam da otkrijem ko, šta, gde, kada – znate, i, kao što ćete videti, nisam daleko odmakla u tome.
[Početak tonskog zapisa]
LKJ: Koje je bilo poslednje telo u kome si bio?
Demon: Njegov otac.
LKJ: Pa?
Demon: On je bio tako lagan plen.
LKJ: U redu.
Demon: Ovaj me drži na distanci.
LKJ: Pa, htela bih da pokušaš nešto. Imam jednostavan mali eksperiment da ti dokažem nešto – da ti dokažem…
[Kraj tonskog zapisa]
HS: Pre nego što pređemo na mali eksperiment, on je spomenuo pacijentovog oca. Šta si saznala iz razgovora o njegovom ocu? I rekao je da je otac bio lak plen. Da li je otac bio osoba koja nije sumnjala? Ili…
LKJ: Ja sam razumela da je on bio alkoholičar, i to sam saznala tek kasnije. Jer, naravno, kada je hteo da odradim hipnoterapiju, izgledalo je da mi ovaj subjekat nije rekao sve što sam zaista trebala da znam; on nije bio iskren i pošten prema meni tokom njegovih pre-terapeutskih intervjua. Kasnije mi je objasnio da njegovo detinjstvo nije bilo tako radosno kao što ga je on predstavio – njegov otac je bio alkoholičar, i tukao je njegovu majku u alkoholičarskom besu, i tako dalje – i čak je u jednom momentu, kako sam razumela, potegao pištolj i pretio da će upucati majku, i pretio je da će njega upucati kada je bio dete. Tako da…
HS: Da li je to bilo dvanaest godina pre, kada je on bio…
LKJ: Verovatno jeste, i svakako je puno toga objasnilo. I ja sam stvarno bila tužna što mi on to nije rekao unapred, jer da jeste, ja ne bih sedela tamo sa njim pod hipnozom. To se ne bi dogodilo.
HS: Aha.
LKJ: To je bio još jedan od razloga zašto sam prestala da primam bilo koje subjekte koje nisam poznavala jako dobro i tokom dosta vremena, i čiju pozadinu nisam dobro poznavala. Jer, on je došao do mene i on me je lagao.
HS: Aha.
LKJ: I on me je lagao verovatno zato što je očajnički želeo nešto što će mu brzo rešiti sve probleme. I nije imao pojma da to jednostavno nije terapeutsko rešenje za ovakav tip rada.
HS: Pa hajde da nastavimo.
[Početak tonskog zapisa]
LKJ: Mali eksperiment da ti dokažem nešto.
Demon: Da dokažeš? Ovo će biti veoma interesantno.
LKJ: Pogledaj duboko u sebe. Šta vidiš?
Demon: Ti si jako dobra.
LKJ: Da li vidiš taj mali tračak svetlosti?
Demon: Ne!
LKJ: Ti imaš svetlo u sebi.
Demon: Ne.
LKJ: Da.
Demon: Kako da znam da ga ti ne stavljaš tamo?
LKJ: Ja ga ne stavljam tamo. To je tvoje. Da li si primetio šta se događa kada nastaviš da gledaš u njega?
Demon: Nemoj ga uvećavati.
LKJ: Ono postaje veće zato što ti gledaš u njega. Nastavi da gledaš u njega.
Demon: Odlučujem da ne gledam u njega.
LKJ: Zašto? Da li ga se bojiš?
Demon: Sviđa mi se gde se nalazim. Ovaj me treba u nekom smislu.
LKJ: A u kom to smislu?
Demon: Zato što nažalost ovaj ima srce – nešto što mu nije potrebno.
[Kraj tonskog zapisa]
LKJ: Znaš, ovo je pomalo interesantan delić sesije, zato što na jednoj strani možete videti da ono šta sam radila – moja mala taktika da ga navedem da pogleda u sebe, i da vidi da postoji svetlo u njemu – ga je malo iznerviralo, i činjenica da ga je iznerviralo mi je dala malo više samopouzdanja da mogu da se efikasno nosim sa kim god ili čime god da je to bilo. Druga interesantna stvar je bila kada je rekao da ga on treba u nekom smislu, zato što on ima srce, i da mu srce nije potrebno. To sugeriše da je cilj, svrha, prusustva tog bića, tog entiteta – ako je to uopšte i bilo – u tome da pojede srce, ili da ga ogradi, ili okruži, ili da ga uzme na neki način – da uzme srce, da uzme kreativnost iz njega. I naravno, pitam se sada da li je možda srce bilo u kutiji; ali ja ne mislim da jeste – ja mislim da je ono što je bilo u kutiji bila volja.
[Početak tonskog zapisa]
Demon: Molim te pomogni mi tako što ćeš pitati njega da li je završio. Jako nesrećan, ovaj horor je. Doduše, srećan za mene.
LKJ: Pa, svetlo u tebi postaje jače.
Demon: Advokat Adams…
LKJ: Da li ti je neko rekao da bi te svetlo opeklo?
Demon: Biće potrebno više od običnog svetla da istera ovoga.
LKJ: Koja je cena neuspeha ako ne možeš da ga zadržiš?
Demon: Uvek postoji drugi.
LKJ: Ali šta bi ti rekli oni koji su te poslali? Zar te neće uništiti?
Demon: Ne dok postoji drugi.
LKJ: A koji je drugi?
Demon: Oh, to bi bilo izlajavanje. Ali ovaj je više van dosega nego što je on. Ustvari, on mi je omogućio da mnogo lakše dominiram nad njim.
[Kraj tonskog zapisa]
LKJ: U ovom trenutku ja moram reći da sam imala malo manje samopouzdanja da ću biti sposobna da istisnem šta god da je to bilo. I tako sam ja krenula da manje više postavljam post-hipnotičku sugestiju kako bi svetlost nastavila da bude aktivna u ovoj individui, čak i nakon što se sesija završila, i da u nekom trenutku tokom narednih dana, ili koliko god, ko god ili šta god da je to bilo, da se pomiri sa činjenicom da je proterano i da ode. Komentar da mu je bilo mnogo lakše da dominira nekoga drugoga, mislim da se odnosio na njegovu devojku, iako to nije bilo izričito navedeno.
[Početak tonskog zapisa]
Demon: Postoji mnogo soba koje on ovde ima.
LKJ: Ne postoji mesto na kome te oni ne mogu naći.
Demon: [nerazumljivo]
LKJ: I ratnici svetlosti.
Demon: Gde je tvoj Bog?
LKJ: On je tvoj Bog, takođe. Postoji deo u tebi – deo njega u tebi. To je ono šta je to svetlo.
Demon: [neimpresionirano] Hm!
LKJ: Svetlo je u tebi i ono se povećava. Ono te transformiše. [tresak]
Demon: Ti advokat, ja – veoma težak.
LKJ: Zašto jednostavno ne odeš?
Demon: […] sve ove godine, zabavno je ovde. Toliko toga za uraditi, toliko malo vremena.
LKJ: Vidim ih kako zavezuju dolazeći iz te svetlosti.
Demon: […] energija.
LKJ: Zavežite ga u svetlosti. Dragi nebeski Oče…
[Kraj tonskog zapisa]
JQ: Šta je bio taj tresak?
LKJ: Šta je bio taj tresak? Pa, on je vijugao po podu kao zmija, i u tom trenutku on je udario o sto gde se nalazio diktafon – skoro ga oborivši, a onda je njegova glava udarila o sofu od dva metra dužine na kojoj je ležao muškarac težine 90 kilograma, koju je on on onda dohvatio iza njegove glave, i sa jednom rukom – a ovo je jako mali momak, i sa jednom rukom, držeći nogu ove sofe, uspeo da je podigne. I ti škripavi, pucketavi zvuci su zvuci podignute sofe, a moj gledaoc je zamalo bio odbačen sa ove sofe pravo na glavu. Stvari su postajala malčice zastrašujuće u ovom trenutku, i htela bih da naglasim da ono što je izgleda bila stvar koja je uzrokovala najviše neugodnosti za ovu stvar, je bila Svetlost – znate, povećavanje svetlosti, vizualizacija svetlosti, okruživanje svetlošću, i generalno, sam govor o svetlu.
[Početak tonskog zapisa]
LKJ: U ime Hrista mi pozivamo arhanđela Mihajla i njegove anđele ratnike da svežu ovog […] U ime i uz pomoć Svetlosti, svežite i odvedite ga! u ime Svetlosti i Hrista, zapovedam ti! Hrist ti zapoveda. Arhanđel Mihajlo ti zapoveda. Svežite ga u nepropusnoj kapsuli svetlosti i odvedite ga.
Demon: Neeee!
LKJ: Odlazi!
[Kraj tonskog zapisa]
LKJ: Pa, u ovom trenutku…
JQ: U tom trenutku, čini mi se da si imala izbor: ili da ustaneš i pobegneš iz sobe veoma brzo – ili da “podigneš ulog”, i očito je da si uradila to, podizanjem svog glasa…
LKJ: Aha, aha, u tom trenutku, nakon te stvari sa sofom koja je bila podignuta, i sa stolom, i sa drastičnim zmijolikim pokretima, i sa grčećim delovima tela i tako dalje, ja sam postajala malo zabrinuta. A ono što se desilo je da sam shvatila u tom trenutku da će biti potrebno nešto malo više od obične formule. I ja sam zapravo postala ljuta – hoću reći, to se čuje u mom glasu: ja sam bila ljuta. I ja sam bila ljuta zato što je ova stvar bila uporna u svom sluzavom, zlom, manipulativnom, odbojnom insistiranju na preuzimanju života ovog jadnog mladića. I onda kada sam postala ljuta to je bio čudan osećaj jer sam u tom trenutku osećala kao da sam bila udarena od strane munje, i tada sam počela da vičem, i naprežem svoju volju da, znate već, ti nećeš pobediti, ja ću pobediti, zato što, veoma iskreno, ja sam umorna od ovog igranja, ja ti kažem da odeš, ti kažeš da ne želiš da odeš, ali ja neću odustati, i to je to, tako da se ti moraš pomiriti sa činjenicom da ja neću odustati – i sa rečima je došla ta volja, i – to je izgleda bilo to. Jer, vi ste čuli vrisak kako je odlazio, i iako to ne zvuči tako neobično kako je to bilo, zvuk glasa – mesto glasa – se kretalo kroz sobu ka vratima, i prošlo kroz vrata. I to je, hoću reći, vi možete čuti kako se kreće i na traci – hajdemo još jednom da pustimo traku kako bi to čuli.
[Početak tonskog zapisa]
LKJ: Arhanđel Mihajlo ti zapoveda. Svežite ga u nepropusnoj kapsuli svetlosti i odvedite ga.
[Kraj tonskog zapisa]
LKJ: I dolazimo do toga…
[Početak tonskog zapisa]
Demon: Neeee!
LKJ: Odlazi!
[Kraj tonskog zapisa]
JQ: Primetio sam da si mu pomogla na putu sa svojim…
LKJ: Aha, definitivno sam mu pomogla na putu.
JQ: Ti si to osigurala.
LKJ: Ja sam ga gurala kroz vrata!
JQ: Šut!
LKJ: Brz šut kroz vrata – baš tako! To je bilo to, i interesanta stvar je bila u tome što je taj okršaj oduzeo nešto iz mene, to je bilo tako zastrašujuće. To sigurno nije bilo nešto dramatično kao nešto što možete da vidite u filmovima poput Egzorcista, poput supe od graška, ali je sigurno, na svoj način, bilo snažno i uverljivo, u tome da sam se ja nosila sa nečime što je bilo potpuno negativno, čisto zlo – a to je bilo veoma zabrinjavajuće. I zanimljivi posledični efekti su bili da sam ja otprilike šest meseci bila psihički ranjena, zbog toga što sam do tog vremena bila poprilično uverena da je jedina vrsta prilepaka koje ljudi zaista imaju bila poput prosečnog mrtvog čoveka, ili možda nekog duha elementala koji nikada nije imao svoje telo, ali je poput – ja radije mislim o njima kao o energetskim kuglicama, ili malim energetskim strukturama, i oni su imali nekakv oblik delimične svesti, ali ne dovoljne svesti ili energije, da budu ili da održe telo u životu. A ovde sam gledala u nešto što je očito mnogo više od toga – i to je bilo nešto što se zaista nije uklapalo u moj sistem uverenja. Ja sam mislila da ako vi, i ja sam pričala o tome, ovome entitetu, da se vi transformišete pomoću svetlosti. Pa, očito, nije postojala mogućnost da se ova stvar transformiše pomoću svetlosti. Ono jednostavno, apsolutno, nije želelo da ima ikakve veze sa svetlošću, i kada se svetlo dovoljno povećalo, ono je otišlo, pobeglo.
HS: Pa, pričali smo ranije o vratima i ledenom pokrovu, i mislim da smo pričali i ranije o tome, pričala si o fizičkim senzacijama koje si osećela u prisustvu toga.
LKJ: Hm-hm. Aha, to je bio veliki deo toga, tako da čak i kada ponovo slušam o tome, to ima efekta na mene. Koliko god da se mi smejemo o tome – a kao što znate, smeh otpušta tenziju – nema načina, nema reči koje bi zaista opisale senzacije u prisustvu ove stvari. Ja sam pustila snimak, i to ima neke zvukove, neke efekte, ali ništa ne može zaista preneti ili izraziti nešto što bih ja skoro nazvala ukusom toga. Zato što to ima određen ukus, a ukus je bio tako odbojan, kao da ono jede vašu dušu. Znate na šta mislim? To je jedina stvar koju mogu da kažem, da me je on jeo.
JQ: Sve što ti govoriš je na neki način potkrepljeno raznim spisima o egzorcizmu – verovatno najznačajnije je Malachi Martinov Hostage to the Devil (Taoc Đavola, prim. prev.).
LKJ: Da.
JQ: Kada on priča o prisustvu, i efektu na sveštenike koji su bili uključeni u ove egzorcizme i te stvari, tako da…
LKJ: Da, jer vi postanete svesni jedne jako značaje stvari, a to je da očito postoje bića koja biraju tamu. Oni to biraju. To nije slučajnost; to nije zbog toga što su oni zavedeni. To nije nijedna od tih stvari, i vi ne možete da ih konvertujete ili da ih promenite. To je njihov izbor. I, koliko god to zvučalo strašno, oni imaju pravo na taj izbor, u uzvišenom planu stvari, u području stvaranja sve je dozvoljeno, sve je moguće.
JQ: To takođe raspršuje mit koji ja mislim da mnogi ljudi imaju u vezi toga kako ovi egzorcizmi ili terapije oslobađanja od duhova prilepaka funkcionišu, čak smo i u ovim snimcima mogli da čujemo tebe kako govoriš o anđelima svetlosti koji dolaze da odvedu ovaj entitet. Mnogo ljudi, posebno u New Age zajednici, sa Reikijem i ostalim, su pod impresijom da se tu jednostavno radi o pozivanju ovih armija svetlosti kako bi one odradile posao za vas. Ali iz onoga što ti govoriš, očito je da je to zapravo samo borba volja osobe koje to radi i entiteta. I, kao što si rekla, efetki – efekti posle toga – to i dokazuju.
LKJ: Da, bilo je očito da formula ne deluje, i da takozvani “anđeli svetlosti” i druge stvari koje je Bill Baldwin kreirao u svojim malim scenarijima nisu delovali, i na kraju se sve svelo na moju volju protiv volje ove stvari. I ja nisam nameravala da joj dozvolim da ostane, i to je sve što se tu dešavalo. Tako da…
JQ: Moram vam reći, da ne postoje garancije da ćete vi pobediti. Svako ko misli da može da se upusti u ovo, sa sigurnošću da će pobediti jer su oni na strani svetla, možda bi trebao da ponovo razmisli.
LKJ: Pa, naravno! Pa, naravno – jer, šta da je bilo veće i opasnije od mene?
JQ: Aha, aha.
LKJ: To je prilično strašna misao, jer u tom trenutku, stvari su se mogle odvijati na bezbroj načina. Tako da bih ja poručila bilo kome ko misli da bi želeo da se upusti u ovakav tip rada, i da radi sa bilo kojim osobama koje mu dođu sa ulice, takoreći, da nabave sebi kopiju Malachi Martinove knjige Hostage to the Devil i da je pročitaju, i ako vas to ne…
HS: To je jedna od…
JQ: Da li si je ti pročitao?
HS: …najstračnijih knjiga.
LKJ: Aha, jeste.
JQ: Vama je dovoljno samo – postoji pet priča, i vama je dovoljno da pročitate samo jednu ili dve od njih!
HS: Ako možete da podnesete svih pet, javite nam!
LKJ: Ja sam pročitala svih pet, bilo mi je potrebno dosta vremena jer vi možete podneti samo određenu količinu tokom vremena bez da zastanete i oporavite se. I onda kada se konačno susretnete sa nečim što je verovatno deseti deo, ili dvadeseti deo magnitude onoga o čemu je Martin govorio u ovim slučajevima o kojima je pisao u knjizi Hostage to the Devil, onda vi shvatite da postoje stvari, entiteti koji su jako moćni i jako mračni, i oni nikada ne spavaju – i vi niste pametni kao oni. I nikada to ne zaboravite. I bilo ko ko uđe kroz vrata, ko dođe do vas i kaže “Oh, ja imam samo mali problem sa samopouzdanjem”, bi mogao da ima jednog od njih koji vise na kraju dugačkog sivog užeta, i, kada ih vi namotate, vi jednostavno ne znate sa čime imate posla.
JQ: Tako da, ne pokušavajte ovo kod kuće, narode.
LKJ: Da, ne pokušavajte ovo kod kuće, narode. I…
JQ: I ako pokušate, želimo da objavimo demant sada, da šta god da se dogodi, to nema nikakve veze sa nama!
LKJ: I ne zovite me radi egzorcizma. Neću raditi drugi! Poenta ove priče je da jednom kada vi okusite ovo zlo, to vam u neku ruku daje zaštitu, jer vi nikada više ne možete biti u prisustvu istog a da niste svesni toga – čak i kada je skriveno. To je kao kada jednom namirišete tvora, vi od tada znate kako tvor miriše. A tvor miriše kao, hoću reći, to je totalno jedinstvena stvar. I bilo ko od vas ko je namirisao tvora tačno zna o čemu govorim – i ako ikada namirišete čak i najmanji miris njega, sa 25 milja, vi ćete znati da je to tvor. I vi to možete namirisati, vi to možete osetiti. I ako ikada budete ponovo u njegovom prisustvu, vi ćete biti svesni toga. I to je esencijalno, to je krucijalno, vakcinisanje protiv sila tame – biti svestan njih, znati šta su oni, znati kako deluju – zato što se jedino tada vi možete zaštititi od njihovih obmana. Oni se sigurno ne predstavljaju kao sile tame, i oni sigurno ne izgledaju loše ili se ne predstavljaju kao negativni – oni su obično vrlo šarmirajući, i vrlo često se predstavljaju kao anđeli svetlosti.
JQ: Ali na sreću, ljudi ne moraju da se upuštaju u sopstvene egzorcizme da bi dobili ovakvu svesnost, jer, u suštini, ovakva informacija kakva je prezentovana danas, može zaštiti ljude samim tim što će uvideti, kao što si rekla, da ove stvari postoje, i da ih uzmu za ozbiljno.
LKJ: Uobičajenim ljudima, javnosti, bi trebalo omogućiti da čuju o nekim od ovih stvari, kako bi imali ideju o tome šta se tačno događa. I mislim da ćemo se sledeće nedelje baviti nekim drugim sesijama – imamo neke sesije vanzemaljske otmice koje imaju neke veoma interesantne segmente koje će, ja mislim, definitivno promeniti vaš pogled na taj fenomen u velikoj meri, ako vi mislite da su vanzemaljci koji otimaju ljude fini i prijateljski, i da postoje slatki mali sivi momci koji se duboko zagledaju u vaše oči, i naprave da vi osetite ljubav i razne stvari poput toga.
JQ: Nama je samo potreban dom.
LKJ: Aha!
JQ: Unutar tebe!
LKJ: Aha! Mislim da je to bilo dosta za večeras. Ja sam izdržala koliko sam god mogla. Šta vi kažete momci?
HS: Dođite ponovo sledeće nedelje, kada ćete čuti priču o bogomoljki i maloj devojčici.
Original radio emisije na engleskom možete naći ovde.