Epilog
Posle svega ovoga, ne mogu ni da počnem da vam kažem šta se zaista dešava sa Laurom. Ono što znam jeste da je ona i dalje jednako intrigantna kao i uvek. Od trenutka kada sam je upoznao, naterala me je da razmatram mogućnosti koje mi inače nikada ne bi pale na pamet. Prisilila me je da gledam i razmišljam na nove načine.
U NOVOM MILENIJUMU: Laura i Ark na plaži Grin Ki u Nju Port Ričiju.
To je Laurin pravi dar. Jedina njena posebna sposobnost za koju mogu da garantujem.
Kada ljudima prepričavam Laurinu priču, pitaju me šta ona znači. Kažem im da ne znam. Ne mogu da dokažem da su bića šestog denziteta, koja dolaze iz nekog sazvežđa na nebu, zaista spojila Lauru sa drugim mužem koji joj je savršeno odgovarao, ali je živeo preko okeana.
Sve što znam jeste da je Laura stvarna, da je Ark stvaran i da su, uprkos svim izgledima, pronašli jedno drugo i sada su u braku.
Zar to nije dovoljno?
Zapanjuje me to što je Laura provela toliko života jureći za vanzemaljcima i mračnim entitetima, a na kraju je dohvatila nešto daleko neuhvatljivije. O ljubavi govorimo stalno, ali kako znamo da je stvarna? Ne možemo je videti, ne možemo je uhvatiti, ne možemo ni da počnemo da dokazujemo šta ona tačno jeste. Ljubav je ideja, nevidljiv pojam bez oblika i supstance, koji prihvatamo na osnovu vere. Pa ipak, provodimo život jureći je. Žudimo za njom, čeznemo, plačemo dok ne zaspimo zbog nje. Sve to činimo zato što u sebi osećamo šta ljubav znači, i to je sve što nam je potrebno da znamo da je ona stvarna.
Kada danas odlazim kod Laure i Arka, razmišljam o tim stvarima. Gledam ih zajedno i to me podseća da je nevidljivo ponekad nadohvat ruke. U braku su već godinu i po dana. Žive u kući u Montana aveniji. Temeljno su je renovirali i preuredili. Zidovi u dnevnoj sobi ofarbani su u neobičnu nijansu, pomalo ljubičastu; na prozorima vise zavese sa leopard printom. Jedna Laurina prijateljica, gledajući promene, učtivo je njen ukus nazvala „ćudljivim“.
„Mislim da je to paganski barok“, kaže Laura, cereći se.
Deca odrastaju. Laurine dve najstarije ćerke sada imaju poslove i odselile su se. Troje preostale dece, uključujući Džejsona, žive kod kuće. Njihov otac, Luis Martin, živi nedaleko, u Kristal Riveru. Viđa decu kad god može. Ako oseća gorčinu prema bivšoj supruzi, nije je pokazao kada sam poslednji put razgovarao s njim. Rekao mi je da je krenuo dalje; rekao je da i dalje veruje u Lauru i smatra je „tragaocem“.
„Ne želim joj ništa loše.“
Laura i Ark su takođe nastavili sa svojim životima. Ark kaže da radi kao spoljni saradnik za kompaniju Constellation Technology, odbrambenu firmu u Largu. Uglavnom radi od kuće, zureći u ekran računara, radeći na matematičkim jednačinama i fizičkim problemima koje ja ne bih umeo ni da počnem da objašnjavam.
Laura takođe radi od kuće. Zauzeta je decom, pomaže Arku u njegovim istraživanjima i širi svoj rad u nove pravce, koji ostaje jednako provokativan kao i ranije. Iako više ne izvodi oslobađanja od duhova niti egzorcizme, Laura kaže da ona i Fredi i dalje kanališu komunikacije sa Kasiopejcima; Ark sedi s njima i postavlja Kasiopejcima pitanja o fizici i drugim temama. Laura i Ark su takođe napravili nešto što nazivaju „psihomantijumom“ u Laurinoj radnoj sobi, što je u suštini crni filcani šator koji ona spušta sa plafona. Koliko ja mogu da razumem, Laura sedi unutar tog zamračenog prostora sa svećom i ogledalom. Gledajući dugo u ogledalo, nada se da će jednog dana videti slike iz prošlih života ili drugih stvarnosti.
Poslednjih meseci, Laura i Ark posvetili su mnogo vremena razgranatom veb-sajtu koji govori o njihovim životima, njihovim teorijama i kanalisanju sa Kasiopejcima. Oni koji pročitaju njegov sadržaj videće da su moji opisi kanalisanja tek zagrebali površinu te teme.
Laurina radoznalost i dalje je epskih razmera. Ne tako davno, primetio sam dve gomile knjiga — njeno trenutno štivo — nesigurno naslagane pored njene stolice u dnevnoj sobi. Naslovi su uključivali Atlas ranog čoveka, Mit o večnom povratku, Tajne alfabeta, Etrurci i Subkvantna kinetika. Nisu svi njeni izbori bili tako intelektualni. Uvučen među knjige bio je primerak časopisa Woman’s World, koji je prelistavala u potrazi za novim dijetama.
Njena želja da otključa tajne kosmosa gori jednako snažno kao i kada sam je prvi put upoznao. Nedavno sam je pitao koji su joj ciljevi za naredne godine. Dala mi je svoj spisak.
„A“, rekla mi je, „promeniti univerzum.
B, prevazići prostor i vreme, što uključuje putovanje kroz vreme u budućnost i u prošlost.
Ili, C, preći u drugi denzitet i ostvariti sve navedeno.“
U međuvremenu, Laura i Ark imaju jedno drugo. Njih dvoje razgovaraju satima bez prestanka. Gotovo nikada ne izlaze, osim kada ona poželi da ode do Sam’s Cluba u lov na povoljne kupovine.
„Mi nigde ne idemo“, kaže ona srećno. „Mi ništa ne radimo.“
Sada postoji drugačiji osećaj u Laurinom životu. Ona deluje manje rasuto nego ranije, manje neizvesno, neizmerno smirenije. Unutar kuće oseća se opipljiv, stvaran osećaj zadovoljstva.
Nedavno sam je pitao šta je naučila. Ne toliko o vanzemaljcima ili NLO-ima, već o svom srcu.
Laura je zastala i razmislila trenutak.
„U mom umu“, rekla je, „život je neprekidno čudo. Zaista jeste čudo. A jedina stvar koju sam naučila u poslednjih nekoliko godina jeste da, ako u svom životu ne vidiš ništa čudesno, ako ti deluje mračno ili tužno ili kao teret, najčudesnija stvar koju imaš jeste tvoja sposobnost da izabereš da budeš to čudo. Mislim, da budeš ono. Verujem da, kada ljudi izaberu da budu čudo, univerzum im to uzvrati.“
Neki bi to nazvali srećom. Laura ne bi.
Pre nekoliko nedelja, pridružio sam se Arku i Lauri i nekolicini njihovih prijatelja za poslednju novogodišnju noć jednog milenijuma. Jeli smo minijaturne pite od limete, pili šampanjac, sedeli u dnevnoj sobi sa malim, šiljatim kapama na glavama.
Neposredno pre nego što je sat otkucao dvanaest, izašli smo na prednji travnjak i gledali kako Laura i Ark pale vatromet na ulici. Po celom komšiluku, drugi ljudi su takođe ispaljivali svoj vatromet. Laura i Ark su se ponašali kao školarci. Trčali bi na ulicu, zapalili fitilj, a zatim zajedno potrčali nazad na travnjak, smejući se i držeći se za ruke.
U trenutku ponoći, iz kuća i ulica oko nas podigli su se povici i ovacije. Dvoje zaljubljenih se poljubilo dok je plamen eksplozija obasjavao nebo, zaklanjajući zvezde koje su gorele u crnilu iznad.